神经紊乱吃什么药

francuski jezik
Fran?ais
Izgovor	[f?ɑ?s?]
Dr?ave	29 dr?ava
Regije	Francuska, Kanada, Belgija, ?vajcarska, Demokratska Republika Kongo, Obala Slonova?e i jo? 46 zemalja.
Broj govornika	110 miliona (maternji), vi?e od 220 miliona ukupno
Jezi?na porodica	indoevropski italski romanski italo-zapadni galo-iberski galo-romanski francuski jezik
Pismo	latinica (francuska varijanta)
Slu?beni status
Slu?beni	29 dr?ava Ujedinjene nacije Me?unarodni olimpijski komitet Evropska unija
Regulator	Francuska akademija (l'Académie fran?aise)
Jezi?ni kodovi
ISO 639-1	fr
ISO 639-2	fre (B) fra (T)
ISO 639-3	fra
Dr?ave u kojima je maternji jezik   Dr?ave u kojima je administrativni jezik   Dr?ave u kojima je jezik kulture   Regija u kojima je manjinski jezik

百度 原标题：广州市申请公租房条件放宽《广州市公共租赁住房保障申请审查实施细则》(穗住保〔2014〕13号)(下称新《细则》)于2017年2月有效期届满，近日，广州市政府下发了修订版的新《细则》。

Francuski jezik (francuski: la langue fran?aise) je jedan od romanskih jezika koji se primarno koristi u Francuskoj, Belgiji, ?vajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske, kao i biv?im kolonijama Francuske i Belgije, uklju?uju?i Kvebek u Kanadi. Francuski je drugi najra?ireniji jezik nakon Engleskog. On je slu?beni jezik u 29 zemalja, ve?ina kojih su ?lanovi la francophonie, zajednice zemalja francuskog govornog podru?ja. On je govorni jezik u Francuskoj, ju?noj Belgiji, zapadnoj ?vajcarskoj, Monaku, provincijama Kvibek, Nju Bransvik, i delovima Manitobe i Ontarija u Kanadi, delovima SAD u dr?avama Luizijana, Mejn, Nju Hemp?ir i Vermont, Me?u obrazovanim klasama u Severnoj i Zapadnoj Africi, Haitima, Francuskoj Polineziji i raznim zajednicama drugdje. Ovaj jezik koristi 110 miliona stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 190 miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Prema demografskim projekcijama, pre svega zbog visokog nataliteta afri?kog frankofonskog stanovni?tva, broj stanovnika koji govore francuskim jezikom ?e 2025. godine dosti?i broj od 500 miliona, a do 2050. godine 650 miliona ili 7% budu?e svetske populacije. Francuski jezik je drugi jezik po brojnosti na svetu prema broju ljudi koji ga u?e (posle engleskog jezika).

Francuski jezik je izveden iz govornog latinskog jezika Rimskog carstva, kao ?to su i jezici: Italijanski, Portugalski, ?panski, Rumunski, Katalanski i drugi. Francuski je evoluirao iz Galo-romanskog, govornog latinskog u Galiji, i specifi?nije u Severnog Galiji. Njegovi najbli?i srodnici su drugi oil jezici — jezici koji se istorijski govore u severnoj Francuskoj i u ju?noj Belgiji, koje je Francuski u ugavnom zamenuo. Francuski je tako?e bio pod uticajem maternjih Keltskih jezika severne rimske Galije, kao ?to je Belgijska Galija i (Germanski) Frana?ki jezici post-rimskih Frana?kih osvaja?a. U dana?nje vreme, zahvaljuju?i francuskoj prekomorkoj ekspanziji, postoje brojni Kreolski jezici utemeljeni na francuskom jeziku, pre svega Hai?anski kreolski jezik. Osoba sa francuskog govornog podru?ja se naziva frankofon.

Prema istra?ivanju Europske komisije, francuski je ?etvrti naj?ire kori??eni maternji jezik u Evropskoj Uniji. On je tre?i po broju ljudi koji ga rezumeju u EU. Usled francuskog i belgijskog kolonijalizma po?ev?i od 17. i 18. veka, francuski je uveden u nove teritorije Amerika, Afrike i Azije. Ve?ina onih koji ga koriste kao drugi jezik prebiva u frankofonskoj Africi, posebno u Gabonu, Al?iru, Mauricijusu, Senegalu i Obali Slonova?e. Godine 2007, procenjivalo se da postoji oko 75 miliona osoba kojima je Francuski maternji jezik; i da ukupno ima 338 miliona ljudi koji mogu da ga govore. Prema demografskim projekcijama koje su proizveli Université Laval i Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie, totalni broj govornika francuskog ?e biti aproksimativno 500 miliona godine 2025. i 650 miliona do 2050. U skladu sa ovim predvi?anjima, izve?taj koji je 2014. izdala ogranizacija La Francophonie procenjuje da 274 miliona ljudi govori francuski, bilo kao prvi ili drugi jezik.

Francuski ima dugu istoriju kao me?unarodni jezik trgovine, diplomatije, knji?evnosti i nau?nih standarda i on je zvani?ni jezik mnogih me?unarodnih organizacija uklju?uju?i Ujedinjene Nacije, Evropsku Uniju, NATO, WTO i ICRC. Godine 2011, Bloomberg Businessweek je procenio da je francuski jedan od tri najvi?e kori??ena poslovna jezika, nakon engleskog i kineskog.

Od 1970. postoji me?unarodna organizacija za saradnju zemalja u kojima je francuski zvani?ni, ili va?an jezik u komunikaciji i kulturi. Ova organizacija se zove ?Frankofonija“.

Geografska distribucija

Evropa

Poznavanje francuskog jezika u zemljama EU i njenim kandidatima

Sa 12% govornika me?u EU stanovni?tvom, francuski je ?etvrti najvi?e zastupljeni maternji jezik u Evropskoj Uniji, nakon nema?kog, engleskog i italijanskog; on je tako?e tre?i po sveukupnoj zastupljenosti u Uniji, nakon engleskog i nema?kog (33% EU populacije izjavljuje da zna da govori engleski, dok 22% Evropljana razume nema?ki i 20% francuski).

Po ustavu Francuske, francuski je bio slu?beni jezik republike od 1992 (mada ga je uredba Villers-Cotterêts u?inila mandatornim u pravnim dokumentima 1539. godine). Francuska propisuje kori??enje francuskog u slu?benim vladinim publikacijama, javnom obrazovanju, izuzev u specijalnim slu?ajevima (iako se te odredbe ?esto ignori?u), i pravnim ugovorima; oglasi moraju da sadr?e prevod stranih re?i.

U Belgiji, francuski je znani?ni jezik u Valoniji (izuzev dela Isto?nih Kantona, u kojima se govori nema?ki) i jedan od dva zvani?na jezika — uporedo sa holandskim — regiona glavnog grada Brisela, gde ga govori ve?ina stanovni?tva ?esto kao primarni jezik.

Francuski je jedan od ?etiri slu?bena jezika ?vajcarske (zajedno sa nema?kim, italijanskim i roman?kim) i govori se u zapadnom delu ?vajcarske zvanom Romandija, u kome je ?eneva najve?i grad. Jezi?ke podele u ?vajcarskoj se ne podudaraju sa politi?kim podelama i neki kantoni imaju bilingualni status, na primer gradovi poput Biel/Bienne ili kantoni, kao ?to je Valais-Fribourg-Berne. Frencuski je maternji jezik za oko 20% ?vajcarskoj stanovni?tva, a govori ga 50.4% populacije.

Historija

Mapa francuskih dijalekata

Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst napisan na protofrancuskom.

Kralj Fransoa I je 1539. naredio da francuski bude zvani?ni jezik administracije i dvora u Francuskoj.

1634. osnovana je Francuska akademija (Académie fran?aise), koja se bavila ?Unapre?enjem i za?titom francuskog jezika“. Od sedamnaestog vijeka francuski je postao lingua franca evropskih plemi?a, prvo u centralnoj, a u 18-om i 19-om vijeku isto?noj Evropi (Poljska, Rusija, Rumunija). U ovo vrijeme Francuska je postala kolonijalna sila, ?ime je postavila osnove za ?irenje francuskog jezika van Evrope. Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830., tako?e je uvela francuski jezik u svoje kolonije.

U 18-om vijeku francuski je postao glavni jezik u domenu me?unarodnih odnosa i diplomatije (umjesto latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog carstva Velike Britanije u 19-om vijeku, i porastom mo?i SAD-a u 20-om veku, situacija promijenjena u korist engleskog jezika.

Zna?aj francuskog jezika

Iako je tek tre?i po broju govornika me?u romanskim jezicima (iza ?pankog i portugalskog), francuski jezik je i dalje geopoliti?ki gledano najva?niji romanski jezik. I dok je jo? u 19. vijeku (i na po?etku 20. vijeka) u?ivao status glavnog svjetskog jezika, tokom 20. vijeka francuski je drasti?no izgubio na va?nosti, do te razine da ga se katkada (neutemeljeno) zna svoditi samo na jezik kulture i diplomacije.

Me?utim, osnivanjem i djelovanjem Me?unarodne organizacije Frankofonije (l'Organisation Internationale de la Francophonie) (kra?e: Frankofonija), svakojakom suradnjom Francuske i Belgije s biv?im kolonijama, promoviranjem francuskoga u svijetu, te prije svega brzim demografskim rastom velikog broja zemalja ?lanica Frankofonije i opismenjivanjem stanovni?tva u istima (prete?no onima smje?tenima u Africi) trend stagnacije francuskog je zaustavljen, pa se u posljednjih par desetlje?a mogu primijetiti posve druk?ija kretanja.

Prema najnovijim podatcima francuski jezik u?i 89 634 000 ljudi u svijetu (porast od gotovo 10% u 7 godina - od zadnjeg istra?ivanja 1998.), ?to ga ?ini drugim najvi?e u?enim svjetskim jezikom (odmah nakon engleskog). Od toga broja 37,26% se odnosi na subsaharsku Afriku, 30,9% na Evropu, 20,1% na Sjevernu Afriku i Bliski Istok, 9,47% na Sjevernu i Ju?nu Ameriku, a 2,25% na Aziju (bez Bliskog Istoka) i Okeaniju.

Kao slu?beni jezik: Belgija (4.000,000; Harris 1987); Benin (16,700; Johnstone 1993); Burkina Faso; Burundi (2,200; 2004); Kamerun; Kanada (6.700,000; 2001); Srednjoafri?ka Republika (9,000; 1996); ?ad (3,000; 1993); Komori (1,700; 1993); Kongo (28,000; 1993); Obala Bjelokosti (17,500; 1988); Demokratska Republika Kongo; D?ibuti (10,200; 2006); Ekvatorska Gvineja; Francuska Polinezija (25,700; 2000); Gabon (37,500; Johnstone 1993); Gvadalupa (7,300; 2004); Gvineja; Haiti (600; 2004); Indija (12,000); Libanon (16,600; 2004); Madagaskar (18,000; Johnstone 1993); Mali (9,000; Johnstone 1993); Mauricijus (37,000); Mayotte (2,450; Johnstone 1993); Monako (17,400; 1988); Nova Kaledonija (53,400; 1987); Niger (6,000; Johnstone 1993); Réunion (2,400; Johnstone 1993); Ruanda (2,300; 2004); Saint Pierre et Miquelon (5,110; 1967); Senegal (20,000; 2006); Sej?eli (980; 1971); ?vicarska (1.490,000; 2000); Togo (3,000; 1993); Vanuatu (6,300; 1995).

kao nacionalni govori se u: Francuska (53,200,000; 2005); Andora (2,400; 1986); Francuska Gijana; Luksemburg (13,100; Johnstone 1993); Martinik (9,000; 2004); Wallis i Futuna (120; Johnstone 1993).

Ostalo: Al?ir (111,000; 1993); Kambod?a; Italija (100,000; Harris 1987. regionalno slu?beni); Tunis (11,000; 1993); Ujedinjeno Kraljevstvo (14,000; 1976 Stephens. Slu?ben na Kanalskim otocima); SAD (1.640,000; 2000).

Karakteristike

Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih pravila ?itanja i pisanja. Zavr?ni suglasnik u re?ima se nikad ne izgovara. Slova n i m se ponekad ne izgovaraju. Francuski se ?ita ?te?no“, ?to zna?i da se zavr?ni suglasnici ?esto spajaju sa narednom re?i. U pisanju se koristi pet vrsta akcenta: akut ′, grav `, cirkumfleks ?, umlaut ili trema ¨, i cedilja ?.

Francuski jezik razlikuje deset glagolskih vremena: 5 prostih i 5 slo?enih.

Prosta su: sada?nje vreme (le présent), imperfekt (l'imparfait), futur (le futur), prezent subjunktiv (le subjonctif) i sada?nji kondicional (le conditionnel).

Slo?ena su: slo?eni perfekat (le passé composé), pluskvamperfekt (le plus-que-parfait), futur perfekat (le futur antérieur), imperfekat subjunktiv (le subjonctif passé) i pro?li kondicional (le conditionnel passé).

Francuski razlikuje u?tivo oslovljavanje od prijateljskog. Za u?tivo obra?anje koristi se drugo lice mno?ine (vous). Izgubio je deklinaciju koja je postojala u latinskom jeziku. Francuski jezik razlikuje dva gramati?ka roda.

Vrste rije?i ili classes des mots, parties du discours su tradicionalno podijeljene u dvije skupine: promjenjive (imenica, pridjev, glagol, zamjenica i ?lan) i nepromjenjive ( prilog, prijedlog, veznik, uzvik)
Pade? ili le cas u francuskom jeziku su istovjetni pade?ima u hrvatskom. Razlika je u tome ?to francuska deklinacija nije morfolo?ki razvijena kao hrvatska te se zbog toga, za izricanje razli?itih pade?a, francuski jezik slu?i prijedlozima, na primjer: N. la maison - G. de la maison. Morfolo?ka opozicija javlja se prilikom tvorbe mno?ine: N. sg. la maison - N.pl. les maisons
Brojevi ili les numéraux ne postoje kao zasebna gramati?ka kategorija nego ?ine dio pridjeva te se obi?no nazivaju les adjectifs numéraux.
Glagolska vremena. Francuski razlikuje ?etiri na?ina, a svaki na?in izri?e nekoliko vremena:
a) indikativ - présent, passé composé, passé antérieur, imparfait, plus-que-parfait, passé intérieur, futur simple i futur composé
b) subjunktiv - présent, passé, imparfait, plus-que-parfait
c) kondicional - présent, passé
d) imperativ - présent ; passé
Glagolska stanja: aktiv, pasiv
Participi: sada?nji, pro?li
Rod imenica: mu?ki (masculin), ?enski (féminin)
Pomo?ni glagoli: avoir (imati), être (biti)
Na?ini: indikativ (indicatif), subjunktiv (subjonctif), kondicional (conditionnel)i imperativ(impératif)

Pregled fonetike

Samoglasnici

• [a] = a
• [u] = ou
• [i] = i, y
• [o] = o, au, eau
• [e] = è, ê, ai, ei (u principu e s kva?icom (osim é ))
• [é] = (isto kao i e, samo su malo usta razvu?enija, mo?e se ?itati isto kao i e) é, ed,
• ez, er (na kraju rije?i, npr parler i parlez se izgovaraju [parlé ]
• [ü]= (ili fu?kaju?e i), ka?e se i, samo se skupe usne u krug kao da ?e se re?i u
• [?]= (ili muklo e), englesko e u the=
• e (bez ikakve kva?ice, osim kad je prvo slovo u rije?i, tad se ?ita normalno), eu
• [?]= (ili muklo eu). Glas sli?an hrvatskom poluglasu ugh, kada je neko zbunjen, kad se ne zna ?to je neko rekao, ugh? = eu, ?, (npr. provocateur [provokat r]

a, o i ? imaju 2 verzije otvoreniju i zatvoreniju, ali se na to manje-vi?e ne obra?a neka pa?nja.

Nazali

Nazali u francuskom su samoglasnici koji ti se sastoje od kombinacije nekog samoglasnika +n ili m, s time da ti se n (ili m) pro?ita tiho, ili da se skoro uop?e ne ?ita.

• nazalno u (?ita se a s zaobljenim usnama+ tiho n)= un, um
• [?] (a + tiho n) = ain, ein, aim, eim, in (op?enito neki samoglasnik (ili ?ak ni?ta +in)

Razlika izme?u nazalno u i ? je nestala u govornom francuskom, tako da se oboje mogu pojednostaviti kao a + tiho n.

• [?] (o + tiho n) = on, om
• [?] (o s razvu?enim ustima + tiho n) = an, en, am, em

Razlika izme?u [?] i [?] je da su kod prvog usne zaokru?ene, kao kod pravog o, a kod drugog razvu?ene kao u a, ali u brzom govoru se to ne?e opaziti.

Ako je slu?ajno n ili m duplo npr. vienne onda glas nije nazal i ?ita se normalno [vjen]. Ako iza n ili m postoji drugi samoglasnik, glas nije nazal i ?ita se normalno npr. ananas [anana]. Glagoli u tre?em licu prezenta dobivaju nastavak –ent, koji se uop?e ne ?ita (iznimka).

Specijalne kombinacije

• [j] = i +samoglasnik (npr. ie=je)
• [wi] = ou+i (npr. oui [wi])
• [vi] = ui (npr. huit [vi])
• [wa] = oi (npr. moi [mwa]?)

Kombinacija ay se ?ita kao ai+i, dakle ej. Op?enito y je kao 2 i (ali to nekada ne do?e do izra?aja). Ako su na samoglasniku 2 ta?kice, kombinacija samoglasnika se ne ?ita, ve? se ?itaju odvojeno, npr. no?l [noel]

Suglasnici

• [?] = ch
• [k] = qu, k, c (uvek osim ispred e & i)
• [g] = g (uvijek osim ispred e & i)
• [nj] = gn
• [r] (malo se druga?ije izgovara, vu?e na rh) = r
• [f] = f, ph
• [s] = s, c sa cedillom (kva?icom ispod slova), c ispred e & i
• [z] = s izme?u samoglasnika, z
• [?] = j, g ispred e & i

Dupla slova se ?itaju kao i da je samo jedno napisano.

Specijalne kombinacije

• [ej], [aj] = ail, eil, eille, aille, ille, il (npr. chandail [?andaj], vermeil [vrmej], grisaille [grisaj], viellard [vjejard], versailles [versaj], soleil [solej])
• [s] = ss izme?u samoglasnika
• [si], [se] = ti+on, ti+al, ti+el, ti+eux (npr. station [stasi?], nation[nasi?],démocratie[démokrasi], impartial[?parsial], poteniel [potensiel],ambitieux [?bisi?z]
• [ks] = x (manje-vi?e)
• [gz]= x (me?u samoglasnicima) npr. example [egz?pl]
• [s]= x (nekad)

Na kraju rije?i koja ima vi?e od jednog sloga zadnji suglasnik (osim ako nije c,r,f,l (englesko CaReFuL:) se ne ?ita. Ako sljede?a rije? po?inje sa samoglasnikom (ili sa h) neki se suglasnici onda dodaju toj rije?i, a rije?i se spajaju, npr. nous avons [nuzav?].

Glasovi na kraju rije?i ?itaju se kao

• s= [z]
• x= [z]
• d= [t]

Posu?enice

Procjenjuje se da najmanje 13% francuskog jezika ?ine posu?enice (oko 4.200 rije?i). 1.054 rije?i su iz engleskog jezika, 707 iz italijanskog, 550 iz staronjema?kog, 481 iz starih galoromanskih jezika, 215 iz arapskog, 164 iz njema?kog, 160 iz keltskog, 159 iz ?panskog, 153 iz holandskog, 112 iz perzijskog i sanskrta, 101 iz raznih indijanskih jezika, 89 iz raznih azijskih jezika, 56 iz raznih afroazijskih jezika, 55 iz raznih slavenskih i balti?kih jezika i 144 iz raznih drugih jezika.

Dijalekti

Francuski jezik je bogat lokalnim dijalektima, koji se nazivaju i patoa. Oni se u osnovi dele na severne (Langue d'o?l, bli?e standardnom jeziku), ju?ne (Langue d'oc, pod uticajem oksitanskog jezika), i franko-provansalske (Franco-Proven?al).

Etimologija

Ve?ina rije?i u francuskom poti?e iz latinskog jezika ili je izvedena iz gr?kolatinskih osnova rije?i. Mnoge rije?i imaju dublete tako da je jedna verzija iz latinskog, a druga je narodna. Primjer za to su mnoge imenice i izvedeni pridjevi, kao: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, ?il / oculaire, s?reté / sécurité, i sli?no.

U francuskom, ?esto se kreiraju neologizmi koji zamjenjuju, uglavnom engleske, pozajmljenice. Na primjer baladeur zamjenjuje engleske rije?i walkman i diskman.

Jezici nastali iz francuskog

• Antilski kreolski (Mali Antili)
• Hai?anski kreolski (Haiti)
• Lanc-Patuá (Brazil)
• Mauricijski kreolski (Mauricijus)
• Michif (sredi?nja Kanada)
• Luizijanski kreolski (Louisiana)
• Reunionski kreolski (Reunion)
• Sej?elski kreolski (Sej?eli)
• Tay Boi ili Tay B?i (Vijetnam)

Regionalni oblici

Afrika

• Afri?ki francuski
• Magreb francuski

Amerika

• Kajunski francuski
• Kvebe?ki francuski
• Akadijanski francuski
• Ternuvski francuski (Newfoundladski francuski)

Evropa

• Belgijski francuski
• Valdostenski (francuski jezik Aoste)
• Ju?ni francuski
• Metropolitanski francuski
• D?erzi francuski
• ?vajcarski francuski

Azija

• Levantinski francuski
• Francuski jezik jugoisto?ne Azije
• Vijetnamski francuski
• Kambod?anski francuski
• Lao francuski

Okeanija

• Novokaledonijski francuski

Povezano

• Spisak zemalja u kojima se govori francuski

Literatura

• Nadeau, Jen-Beno?t, and Julie Barlow (2006). The Story of French. First U.S. ed. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-34183-0.
• La langue fran?aise dans le monde 2010 Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u(Full book freely accessible)

• Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg, L’avenir du fran?ais, Paris : éditions des archives contemporaines, 2008
• Claude Hagège, Combat pour le fran?ais : Au nom de la diversité des langues et des cultures, éditions Odile Jacob, 2006
• Jean-Marcel Lauginie, Importance du fran?ais dans le monde des affaires, Favre d'Echallens, 2004
• Bibliographie sur le fran?ais et la francophonie Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u (PDF)
• Paul-André Maur, Main basse sur la langue fran?aisemrtav link], Via Romana, 2007
• Jean Girodet, Dictionnaire Bordas des pièges et difficultés du fran?ais, Bordas, collection ? les référents ?, Paris, 1981-2004
• Maurice Grevisse et André Goosse, Le Bon Usage, DeBoeck-Duculot, 1936-2011 (15 éditions)
• Jean-Paul Colin, Dictionnaire des difficultés du fran?ais, éd. Le Robert, collection ? les usuels ?, 1993
• Daniel Péchoin et Bernard Dauphin, Dictionnaire des difficultés du fran?ais, Larousse, 1998-2001,
• Michèle Perret, Introduction à l'histoire de la langue fran?aise, Armand Colin, 2014 (4° éd.)
• André Jouette, Dictionnaire d'orthographe et d'expression écrite, éd. Le Robert, 6e édition, 1993
• Joseph Hanse, Nouveau dictionnaire des difficultés du fran?ais moderne, De Boeck–Duculot, Louvain-la-Neuve (Belgique), 3e édition, 1994
• Agnès Blanc, La langue du roi est le fran?ais, Essai sur la construction juridique d'un principe d'unicité de langue de l'état royal (842-1789), L'Harmattan, 2010
• Agnès Blanc, La langue de la République est le fran?ais, Essai sur l'instrumentalisation juridique de la langue par l'état (1789-2013), L'Harmattan, 2013

• Theresa Antes (2007). Analyse linguistique de la langue fran?aise. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10944-3. 
• Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): Lexikon der Romanistischen Linguistik. 12 B?nde. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: Franz?sisch. 1990, ISBN 3-484-50235-5.
• Mireille Huchon (2002). Histoire de la langue fran?aise. ISBN 2-253-90542-9. 
• Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.): Handbuch Franz?sisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis. Erich Schmidt Verlag, 2008, ISBN 978-3503098309.

Vanjske veze

Francuski jezik na Wikimedijinoj ostavi

• On-Line Francuski rje?nik
• Francuski re?nik Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u ((fr))
• Francusko-srpski dvosmerni re?nik i prevodilac teksta Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u
• On-lajn test francuskog jezika na veb-sajtu Kolar?eve zadu?bine Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u
• Odeljenje za francuski jezik vlade Kvebeka
• Grand dictionnaire Veliki re?nik
• Le Trésor de la Langue Fran?aise informatisé Trezor francuskog jezika

• Fondation Alliance fran?aise: an international organization for the promotion of French language and culture (fr)
• Agence de promotion du FLE Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u: Agency for promoting French as a foreign language
• Fran?ais interactif: interactive French program, University of Texas at Austin
• French pronunciation guide for English speakers Arhivirano 2025-08-04 na Wayback Machine-u
• Tex's French Grammar, University of Texas at Austin
• Free online French grammar
• Learn French at About
• French lessons at Wikiotics: podcasts, vocabulary quizzes, and more
• MOOC French language course: Free French course with Audio, Text, G+ hangouts, media, & Culture.
• FSI French language course: Free written and audio course made by the U.S. Foreign Service.
• Collins Online English?French Dictionary
• Centre national de ressources textuelles et lexicales: monolingual dictionaries (including the Trésor de la langue fran?aise), language corpora, etc.
• Smith, Paul. ?French, Numbers”. Numberphile. Brady Haran. Arhivirano iz originala na datum 2025-08-04. Pristupljeno 2025-08-04.